Kraftwerk

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Kraftwerk
Muzički rad
Period aktivnosti1970 (1970)—danas
Mjesto osnivanjaZapadna Njemačka Dizeldorf, Zapadna Nemačka
Žanrovi
Diskografske kuće
Članovi
Trenutni članovi
Bivši članovi
Ostalo
Službene stranicekraftwerk.com

Kraftwerk (njemački izgovor: [ˈkʁaftvɛɐ̯k], nem: elektrana) je nemački elektronski bend formiran 1970. godine u Dizeldorfu. Smatraju se pionirima elektronske muzike[1][2] i jedna su od prvih grupa koje su popularizovale žanr.

Istorijat

[uredi | uredi kod]

Rane godine (1970–1973)

[uredi | uredi kod]

Florian Schneider (flauta, sintisajzer, violina) i Ralf Hütter (orgulje, sintisajzeri) upoznali su se kao studenti na Robert Schumann Hochschule u Dizeldorfu kasnih 1960-ih, kao aktivni članovi tadašnje nemačke eksperimentalne muzičke i umetničke scene, koju je britanski časopis Melody Maker šaljivo nazvao „krautrock”.[3] Pridružili su se kvintetu Organisation, koji je izdao jedan album, Tone Float, 1970. godine, nakon čega se ubrzo raspao.[3] Schneider se zainteresovao za sintisajzere, odlučivši da nabavi svoj 1970. Tokom posete izložbi u svom rodnom gradu o vizuelnim umetnicima Gilbert & George, vide „dva muškarca koji nose odela i kravate, tvrdeći da unose umetnost u svakodnevni život. Iste godine, Hütter i Schneider odlučuju da žele da unose svakodnevni život u umetnost i formiraju Kraftwerk“.[4]

Članovi ranog Kraftwerka su se često menjali između 1970. i 1974. godine, a među njima su bili gitarista Michael Rother i bubnjar Klaus Dinger, koji su napustili Kraftwerk i formirali Neu![3] Jedina stalna figura u ovim postavama bio je Schneider, čiji je glavni instrument u to vreme bila flauta; s vremena na vreme svirao je i violinu i gitaru, a sve je obrađeno kroz raznovrsne elektronske uređaje. Hütter, koji je napustio bend na osam meseci da bi se fokusirao na završetak univerzitetskih studija, svirao je sintisajzer i klavijature (uključujući Farfisa orgulje i električni klavir).

Bend je objavio dva eksperimentalna rok albuma, Kraftwerk (1970) i Kraftwerk 2 (1972). Albumi su uglavnom bili muzičke improvizacije svirane na raznim tradicionalnim instrumentima uključujući gitaru, bas, bubnjeve, orgulje, flautu i ​​violinu. Postprodukcijske modifikacije ovih snimaka su korišćene da se izobliči zvuk instrumenata, posebno manipulacija audio trakama i višestruko presnimavanje jednog instrumenta na istoj numeri. Oba albuma su isključivo instrumentalna. Koncerte održavane između 1972. i 1973. su uglavnom izvodili Hütter i Schneider kao duo, koristeći elektronske bubnjeve sa unapred podešenim ritmovima preuzetim sa električnih orgulja. Povremeno su nastupali i sa basistima. Nastupali su uglavnom u Nemačkoj, sa povremenim koncertima u Francuskoj.[3] Godine 1973. Wolfgang Flür se pridružio grupi kao pomoć tokom proba, a prvi put su nastupili kao trio u televizijskoj emisiji Aspekte na nemačkom kanalu ZDF.[5] Tokom snimanja svog trećeg albuma Ralf und Florian, sastav je počeo više da se oslanja na sintisajzere i elektronske bubnjeve. Iako je i ovaj album skoro ceo instrumentalan, označava prvu Kraftwerkovu upotrebu vokodera u pesmi Ananas Symphonie. Prema engleskom muzičkom novinaru Simonu Reynoldsu, Kraftwerk je bio pod uticajem onoga što je nazvao „adrenalizovanom pobunom“ detroitskih umetnika kasnih 60-ih kao što su MC5 i The Stooges.[6]

Stručnost i uticaj producenta i inženjera Konrada Connyija Planka bili su veoma značajni za Kraftwerk. Plank je takođe radio sa mnogim drugim vodećim nemačkim elektronskim grupama tog vremena, uključujući Can, Neu!, Cluster i Harmoniju. Kao rezultat njegovog rada sa Kraftwerkom, Plankov studio u blizini Kelna postao je jedan od najtraženijih studija kasnih 1970-ih. Plank je koproducirao prva četiri albuma Kraftwerka.[3]

Autobahn, Radio-Aktivität i međunarodni uspeh (1974–1976)

[uredi | uredi kod]
Kraftwerk u Cirihu 1976. godine

Izdavanjem albuma Autobahn 1974. godine Kraftwerk se udaljava od zvuka svoja prva tri albuma. Hütter i Schneider su investirali u noviju tehnologiju kao što su Minimoog i EMS Synthi AKS, što je doprinelo Kraftwerkovom novom, „disciplinovanijem“ zvuku. Autobahn je doživeo komercijalni uspeh u Sjedinjenim Državama, gde je dostigao 5. mesto na Billboard Top LPs & Tapes,[7] delimično zahvaljujući karakterističnom zvuku i jednostavnom tekstu njegove naslovne pesme. Hütter i Schneider su uložili u unapređivanje svog studija Kling Klang, što im je omogućilo veću nezavisnost. U isto vreme je slikar i grafičar Emil Schult postao stalni saradnik benda — dizajnirao je slike korišćene za albume, pisao tekstove i pratio grupu na turneji.[3] Uz finansijsku podršku američke kompanije Phonogram Inc., organizovali su turneju u cilju promocije albuma Autobahn, koja ih je po prvi put odvela u SAD, Kanadu i UK. Tokom turneje bend je postao kvartet i kao takav je nastupao uživo. Hütter i Schneider su nastavili da sviraju na sintisajzerima i klavijaturama kao što su Minimoog i ARP Odissey, pri čemu se Schneiderova upotreba flaute smanjila. Njih dvojica su prvi put počeli da pevaju uživo, a Schneider je svoj glas obrađivao vokoderom. Wolfgang Flür i novi član Karl Bartos su svirali na ručno-modifikovanim elektronskim udaračkim instrumentima. Bartos je takođe koristio Deagan vibrafon tokom nastupa. Formacija Hütter-Schneider-Bartos-Flür se održala do kasnih 1980-ih i smatra se klasičnom postavom Kraftwerka. Emil Schult je uglavnom obavljao ulogu menadžera.[3]

Nakon Autobahn turneje 1975. godine, Kraftwerk su počeli rad na sledećem albumu Radio-Aktivität. Nakon daljeg ulaganja u novu opremu, Kling Klang je postao potpuno funkcionalan studio za snimanje. Iako je Radio-Aktivität bio manje komercijalno uspešan od Autobahna u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama, album je doživeo uspeh u Evropi, osvojivši bendu zlatni disk u Francuskoj. Kraftwerk je snimio muzičke spotove i nastupao u nekoliko navrata u Evropi kako bi promovisao album. Izdavanjem Autobahna i Radio-Aktivitäta, Kraftwerk su ostavili za sobom avangardno eksperimentisanje i krenuli ka elektronskim pop melodijama po kojima su najviše upamćeni.[3] Godine 1976. Kraftwerk održali su turneju radi promocije Radio-Aktivitäta. David Bowie je bio među obožavaocima albuma i pozvao je Kraftwerk da gostuju na njegovoj turneji Station to Station, što je grupa odbila.[8]

Trans-Europa Express, Die Mensch-Maschine i Computerwelt (1977–1982)

[uredi | uredi kod]

Nakon Radio-Aktivitäta, Kraftwerk su 1976. počeli da snimaju Trans-Europa Express, koji je izdan 1977. godine. Izdavanje albuma je obeleženo putovanjem vozom koje je organizovao EMI u Francuskoj i koje je istovremeno poslužilo i kao konferencija za štampu. Album je kasnije te godine osvojio disco nagradu u Njujorku.

U maju 1978. Kraftwerk je objavio Die Mensch-Maschine, snimljen u Kling Klang studiju. Zbog složenosti pesama, album je miksovan u studiju Rudas u Dizeldorfu. Bend je angažovao inženjera zvuka Leanarda Jacksona da radi sa Joschkom Rudasom na finalnom miksu. Die Mensch-Maschine je bio prvi Kraftwerkov album na kojem je Karl Bartos kreditovan kao tekstopisac. Slika albuma, proizvedena u crnoj, beloj i crvenoj boji, inspirisana je ruskim umetnikom El Lissitzkijem i suprematimističkim pokretom. Gunther Frohling je fotografisao grupu za naslovnicu, sada već kultnu sliku na kojoj je kvartet obučen u crvene košulje i crne kravate.[3] Najpoznatija pesme sa albuma su Die Roboter i Das Model.

U maju 1981. Kraftwerk je objavio Computervelt za EMI Records. Snimljen je u Kling Klangu između 1978. i 1981. godine. Veliki deo ovog vremena je potrošeno na modifikovanje studija kako bi postao prenosiv i samim tim idealan za snimanje tokom turneja. Neki od elektronskih vokala u Computerveltu su generisani pomoću jezičkog prevodioca u proizvodnji Texas Instruments-a.[9] Pesma Computer Liebe je objavljena kao singl zajedno sa Das Model sa Die Mensch-Maschine. Das Model, na A-strani ploče, je dostigao prvo mesto u Ujedinjenom Kraljevstvu, čineći ga najuspešnijom Kraftwerkovom pesmom u UK. Ceo album je doživeo uspeh u Velikoj Britaniji, zauzevši 9. mesto na UK Albums Chart u ​​februaru 1982. godine.[10] pesme iz ovog perioda je obeležila veća upotreba vokala i korišćenje opreme za sekvenciranje i elektronskih udaraljki. Grupa je interaktivno koristila sekvencere, što je omogućilo improvizaciju uživo.[3] Ponovo su počeli da nastupaju tokom Computerwelt turneje 1981. godine.

Electric Café (1982–1989)

[uredi | uredi kod]

Kraftverk je 1982. započeo rad na novom albumu koji je u početku imao naziv Technicolor, ali je zbog problema sa zaštitnim znakom promenjen u Electric Café za originalno izdanje 1986. (remaster izdanje iz 2009. je nazvano Techno Pop, što je takođe bio jedan od radnih naziva). Jedna od pesama sa ovih snimanja bila je Tour de France, koju je EMI objavio kao singl 1983. Ova pesma je bila odraz novootkrivene opsesije benda za biciklizmom. Nakon fizički zahtevne turneje za promociju Computerwelta, Hütter je tražio oblike fizičke aktivnosti koji se uklapaju u imidž Kraftwerka; kasnije je podstakao grupu da postanu vegetarijanci i počnu da se bave biciklizmom. Tour de France je uključivao zvukove koji su pratili ovu temu, uključujući lance za bicikle, mehanizme zupčanika i disanje bicikliste. U vreme objavljivanja singla Hütter je pokušao da ubedi ostatak benda da snime ceo album zasnovan na biciklizmu. Ipak, na kraju je snimljen samo singl na dva jezika, nemačkom i francuskom.[3] Između maja i juna 1982. godine, tokom snimanja Tour de Franca, Hütter je doživeo tešku biciklističku nesreću.[11] Zadobio je povrede glave i nekoliko dana je proveo u komi, nakon čega se u potpunosti oporavio.

Tokom 1983. Flür je počeo da provodi manje vremena u studiju. Otkako je bend počeo da koristi sekvencere, njegova uloga bubnjara je postajala sve ređa. Iako je 1981. bio na svetskoj turneji sa Kraftwerkom kao bubnjar, njegov doprinos Computerweltu i Electric Café je minimalan. Godine 1987. napustio je bend, nakon čega ga je zamenio Fritz Hilpert.

The Mix (1990–1999)

[uredi | uredi kod]

Nakon nekoliko godina neaktivnosti, Kraftverk je počeo češće da putuje po Evropi. U februaru 1990. bend je održao nekoliko diskretnih nastupa u Italiji. Bartos je ubrzo nakon toga napustio bend. Sledeća prava turneja bila je 1991. godine, za album The Mix. Hütter i Schneider su želeli da nastave koji su razvili kao kvartet i angažovali su Fernanda Abrantesa kao zamenu za Bartosa. Međutim, i Abrantes je ubrzo napustio bend. Krajem 1991. godine, dugogodišnji inženjer zvuka Kling Klanga Henning Schmitz je angažovan da završi ostatak turneje i da dovrši novu verziju kvarteta koja je ostala aktivna do 2008.

Kraftwerk su 1997. godine imali nastup na festivalu Tribal Gathering održanom u Engleskoj.[12] Godine 1998. grupa je prvi put od 1981. godine bila na turneji po SAD i Japanu. Tri nove pesme su izvedene tokom ovog perioda i još dve, koje su ostale neobjavljene, su puštene tokom zvučnih provera.[13] Nakon The Mixa je usledio još jedan period neaktivnosti.[14]

U julu 1999. EMI je ponovo izdao singl Tour de France. Godine 1999. Flür je u Nemačkoj objavio svoju autobiografijuj, Ich War Ein Roboter, u kojoj detaljno opisuje period koji je proveo u Kraftwerku.

Kraftwerk je 1999. angažovan da napravi a cappella džingl za svetski sajam održan 2000. godine u Hanoveru. Džingl je kasnije snimljen kao singl Expo 2000.

Tour de France i svetska turneja (2000–2009)

[uredi | uredi kod]

U avgustu 2003. bend je objavio Tour de France Soundtracks, prvi album s novim materijalom nakon Electric Caféa iz 1986. godine. U januaru i februaru 2003. godine, pre objavljivanja albuma, bend je započeo opsežnu svetsku turneju Minimum-Maximum, koristeći četiri prilagođena Sony VAIO računara, što im je omogućilo da ostave ostatak opreme u Kling Klangu. Grupa je takođe počela da koristi video panele koju su zamenili prethodna četiri projekcijska ekrana. Ovo je u velikoj meri pojednostavilo rad celog softvera za sekvenciranje, generisanje zvuka i vizuelni prikaz. Ručno sviranje je dovedeno do minimuma i zamenjeno interaktivnom kontrolom opreme za sekvenciranje. Izuzetak je bio Hütter, koji je i dalje svirao na kontrolnoj klavijaturi i pevao. Schneideova upotreba vokodera zamenjena je tehnikama sinteze govora kontrolisanim softverom.

U novembru, grupa se pojavljuje na dodeli MTV evropskih muzičkih nagrada u Edinburgu i izvodi Aerodynamik. Iste godine je izdat promotivni bok set pod nazivom 12345678 (takoće poznat i kao Der Katalog), sa planovima za odgovarajuće komercijalno izdanje. Set je sadržao remasterizovana izdanja osam osnovnih studijskih albuma grupe, od Autobahna do Tour de France Soundtracks.

U junu 2005. prvi zvaničan uživo snimljen album benda, Minimum-Maximum, koji je kompilacija nastupa tokom turneje benda iz 2004. godine, dobio je pohvale od NME-a.[15] Nakon ovog izdanja, održana je svetska turneja u SAD-u, Evropi i Aziji. Kvartet na turneji činili su Hütter, Schmitz, Hilpert i video tehničar Stefan Pfafe, koji je postao zvanični član 2008. Originalni član Florian Schneider je bio odsutan iz postave. Hütter je izjavio da Schneider radi na drugim projektima.[16] Kraftwerk je 21. novembra zvanično potvrdio odlazak Schneiderov odlazak iz benda.[17] The Independent je prokomentarisao: „Postoji nešto izrazito kraftverkovsko u vesti da Florian Schneider, jedan od osnivača ovog pionirskog elektronskog sastava, napušta bend kako bi nastavio solo karijeru. Mnogi uspešni bendovi se raspadnu posle samo nekoliko godina. Schneideru i njegovom muzičkom partneru Ralfu Hütteru je bilo neophodno četiri decenije da otkriju kreativne nesuglasice."[18]

Nastavak turneja i 3-D Der Katalog (2010–danas)

[uredi | uredi kod]

Počevši od 2006. godine, Hütter je sugerisao da razmatraju novi set sa remasterima prva tri albuma — Kraftwerk, Kraftwerk 2 i Ralf und Florian: „Jednostavno nikad nismo dobro razmotrili te albume, oduvek su bili dostupni, ali uglavnom kao loši bootlegovi. Emil je istraživao dodatne savremene crteže, grafike i fotografije koje bi išle uz svaki album, kao i moje i Florijanove crteže. Uslikali smo mnoge polaroide tih dana.“[19] U martu 2013. bendu nije dozvoljeno da nastupi na već organizovanom muzičkom festivalu u Kini iz neutvrđenih „političkih razloga“.[20] Kraftwerk su nastavili da nastupaju po svetskim festivalima, retrospektivama i drugim događajima, među kojima je i otvaranje Tour de France trke 2015. godine.[21]

U aprilu 2017. godine Kraftwerk su najavili 3-D Der Katalog, album uživo snimljenih pesama i video snimaka koji dokumentuju nastupe svih osam albuma grupe. Album je dobio nagradu Grammy za najbolji dance/ elektronski album, a nominovan je i za najbolji album surround zvuka na ceremoniji koja je održana 28. januara 2018.[22] Iste godine, na koncertu u Štutgartu, nemački astronaut Alexander Gerst izveo je Spacelab sa bendom dok su bili u Međunarodnoj svemirskoj stanici, pridruživši im se putem video veze. Gerst je svirao melodije koristeći tablet kao svoj instrument zajedno sa Hütterom u duetu i preneo kratku poruku publici.[23]

Florian Schneider je 21. aprila 2020. umro u 73. godini nakon kratke borbe sa rakom. Nemačke verzije Trans-Europa Express, Die Mensch-Maschine, Computerwelt, Techno Pop i The Mix i 3-D Der Katalog su 3. jula 2020. godine po prvi put su objavljene širom sveta na onlajn servisima za striming. Kraftwerk je 30. oktobra 2021. postao član Rock and Roll Hall of Fame.[24]

Stil

[uredi | uredi kod]

Kraftwerk se smatraju pionirima elektronske muzike,[1][2] uključujući i više njenih podžanrova kao što su elektropop,[25] art pop,[26] house muzika,[27] synthpop[28][29] i elektronski rock. U svojoj ranoj larijeri, bend je sledio avangardni, eksperimentalni rok stil inspirisan kompozicijama Karlheinza Stockhausena. Hütter je takođe naveo The Beach Boyse kao veliki uticaj.[30] Grupa je takođe bila inspirisana funk muzikom Jamesa Browna i, kasnije, pank rockom.[31] U početku su bili povezani sa nemačkom krautrock scenom.[32] Sredinom 1970-ih prešli su na elektronski zvuk koji su opisali kao „robot pop“.[33] Kraftwerkovi tekstovi su se bavili posleratnim evropskim urbanim životom i tehnologijom — putovanjem automobilom i vozom, korišćenjem kućnih računara i slično. Bili su pod uticajem modernističke Bauhaus estetike i smatrali su da je umetnost nerazdvojiva od svakodnevneog života.[34] Obično su tekstovi vrlo minimalistički, ali otkrivaju divljenje i oprez prema savremenom svetu, a takođe igraju bitnu ulogu u ritmičkoj strukturi pesama. Mnoge Kraftwerkove pesme izražavaju paradoksalnu prirodu modernog urbanog života: snažan osećaj otuđenja uparen sa slavljenjem moderne tehnologije.[35]

Počevši sa Autobahnom, grupa je počela da snima konceptualne albume (Radio-Aktivität, Trans-Europa Express, Die Mensch-Maschine, Computerwelt, Tour de France Soundtracks).[36] Svi albumi Kraftwerka od Trans-Europa Expressa pa nadalje, osim Tour de France Soundtracks, objavljeni su u različitim verzijama: jednu sa nemačkim vokalima koja je prodavana u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji, i jedna sa engleskim vokalima za ostatak sveta, sa povremenim varijacijama na drugim jezicima kada je to bilo konceptualno prikladno. Nastupi su oduvek bili bitan deo Kraftwerkovog imidža. Uprkos tome što se svi nastupi uglavnom zasnivaju na formalnim pesmama i kompozicijama, često improvizuju u svojim nastupima. Ova osobina se može zapaziti u ranim danima benda, kada su bili deo eksperimentalne krautrock scene kasnih 1960-ih. Primećeno je da su se neke od poznatih pesama benda razvile iz improvizacija sa njihovih nastupa.[37]

Tehnološke inovacije

[uredi | uredi kod]
Kraftwerkov modifikovani vokoder, rane 1970-e

Tokom svoje karijere, Kraftwerk su pomerili granice korišćenja tehnologije u muzici značajnim inovacijama, kao što su domaći instrumenti i uređaji napravljeni i modifikovani specifično za bend. Grupa je oduvek doživljavala svoj Kling Klang Studio kao kompleksan muzički instrument, a i zvučnu laboratoriju; Florian Schneider je posebno razvio fascinaciju muzičkom tehnologijom, stoga su tehnički aspekti generisanja zvuka i snimanja postepeno postali njegovo glavno polje aktivnosti unutar benda.[3] Alexei Monroe je nazvao Kraftverk „prvim umetnicima koji su uspešno uneli industrijske zvukove u neakademsku elektronsku muziku“.[38]

Koristili su modifikovani vokoder na svojim albumima Ralf und Florian i Autobahn; uređaj su konstruisali inženjeri P. Leunig i K. Obermaier iz Physikalisch-Technische Bundesanstalt Braunschweiga.[39] Hütter i Schneider poseduju patent za elektronski komplet bubnjeva sa senzorskim jastučićima, podnet u julu 1975. i izdat u junu 1977. godine.[40] Mora se udarati metalnim štapićima, koji su povezani sa samim uređajem da bi se završilo kolo koje pokreće analogne sintetičke zvukove udaraljki.[41] Bend je prvi put javno nastupio sa ovim uređajem 1973. godine, na televizijskom programu Aspekte (na kanalu ZDF), gde ga je svirao Wolfgang Flür.[42]

Na Radio-Aktivität turneji 1976. Krafwerk je testirao eksperimentalni „kavez“ za bubnjeve aktiviran svetlosnim snopom koji bi omogućio Flüru da pokrene elektronske udaraljke pokretima ruku i šaka. Nažalost, uređaj nije funkcionisao i ubrzo je zanemaren.[40] Iste godine Hütter i Schneider naručili su Synthanorma sekvencer od "Sinthesizerstudio Bonn, Matten & Viechers" iz Bona. Prvi put je iskorišćen tokom snimanja Trans-Europa Expressa.[43]

Od 2002. godine, Kraftverkovi nastupi koriste virtuelnu tehnologiju u vidu softvera koji replicira i zamenjuje originalnu analognu ili digitalnu opremu. Prema Fritzu Hilpertu: „Mobilnost muzičke tehnologije i pouzdanost računara i softvera uveliko su pojednostavili realizaciju složenih putovanja: generišemo sve zvukove na računarima uživo i manipulišemo njima pomoću mapa kontrolera. Vreme neophodno da namestimo naš kompaktni scenski sistem je minimalno [...] Na ovaj način možemo da ponesemo naš Kling Klang Studio sa sobom. Svaki alat koji se može zamisliti je na dohvat ruke ili na samo nekoliko klikova mišem na Internetu.“[44]

Pojava i ekscentričnost

[uredi | uredi kod]

Bend je takođe poznat po povučenosti svojih članova, posebno Hüttera. Retko su pružali intervjue, koristili su lutke i robote tokom fotografisanja i zabranjuju posete Kling Klangu, čija je lokacija dugo bila tajna.

Još jedan upečatljiv primer jeste kada je Johnniju Marru iz Smithsa Karl Bartos objasnio da će svakome ko pokuša da kontaktira bend radi saradnje biti rečeno da telefon u studiju nema zvono jer njegovi saradnici ne vole da čuju bilo kakvu vrstu buke dok snimaju. Umesto toga, pozivaocima je naloženo da telefoniraju u određeno vreme, nakon čega bi se na telefon javio Hütter, uprkos tome što se zvonjava nije čula.[45]

Diskografija

[uredi | uredi kod]

Albumi

[uredi | uredi kod]
  • 1970: Kraftwerk
  • 1972: Kraftwerk 2
  • 1973: Ralf und Florian
  • 1974: Autobahn
  • 1975: Radio-Aktivität
  • 1977: Trans-Europa Express
  • 1978: Die Mensch-Maschine
  • 1981: Computerwelt
  • 1983: Tour De France (maxi singl)
  • 1986: Electric Café
  • 1991: The Mix (kompilacija)
  • 1999: Expo 2000 (maxi singl)
  • 2003: Tour de France Soundtracks
  • 2017: 3-D Der Katalog (kompilacija)
  • 2022: Remixes (remiksi)

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. ↑ 1,0 1,1 McCormick, Neil. (30 January 2013). „Kraftwerk: the most influential group in pop history?”. The Telegraph. Arhivirano iz originala na datum 11 January 2022. Pristupljeno 10 August 2013. 
  2. ↑ 2,0 2,1 McCormick, Neil. (30 January 2013). „Kraftwerk: the most influential group in pop history?”. The Telegraph. Arhivirano iz originala na datum 11 January 2022. Pristupljeno 10 August 2013. 
  3. ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 Bussy, Pascal (1993). Kraftwerk—Man, Machine & Music. SAF Publishing. ISBN 978-0-946719-70-9. 
  4. ↑ Rogers, Jude (27 January 2013). „Why Kraftwerk are still the world's most influential band”. The Observer. Arhivirano iz originala na datum 2 September 2023. Pristupljeno 27 January 2013. 
  5. ↑ Flür, Wolfgang (1993). 'Kraftwerk': I Was A Robot. Sanctuary Publishing. ISBN 978-1-86074-417-4. 
  6. ↑ Simon, Reynolds (1999). Generation Ecstasy: into the world of techno and rave culture. Routledge. 
  7. ↑ „allmusic ((( Kraftwerk > Charts & Awards > Billboard Albums )))”. AllMusic. Pristupljeno 9 July 2009. 
  8. ↑ Witts, Richard. "Vorsprung durch Technik ? Kraftwerk and the British Fixation with Germany". reproduced in "Kraftwerk: Music Non-Stop". Continuum Books 2012
  9. ↑ „Datamath”. Datamath. 5 December 2001. Arhivirano iz originala na datum 3 October 2014. Pristupljeno 24 August 2014. 
  10. ↑ „Kraftwerk albums Chart”. Officialcharts.com. Arhivirano iz originala na datum 22 October 2012. Pristupljeno 8 August 2013. 
  11. ↑ Karl Bartos 2017, Der Klang der Maschine, str. 12
  12. ↑ 2 Cents: Kraftwerk, Tribal Gathering Arhivirano 8 February 2013 na Wayback Machine-u (25 May 1997).
  13. ↑ „Aktivitaet Online - Archive - General articles - Kraftwerk's live werk of Autumn 1997”. Activitaet Online. Arhivirano iz originala na datum 3 August 2020. Pristupljeno 8 May 2020. 
  14. ↑ "Kraftworld, Kraftwerk 1998" Tour Arhivirano 24 March 2009 na Wayback Machine-u. kraftworld.com. Retrieved 5 March 2009
  15. ↑ Tony Naylor. "Kraftwerk: Minimum-Maximum Live" Arhivirano 3 March 2016 na Wayback Machine-u. NME, 2 June 2005. Retrieved 8 August 2013
  16. ↑ Reid, Graham (27 September 2008). „Interview: Ralf Hutter of Kraftwerk”. The New Zealand Herald. Arhivirano iz originala na datum 14 June 2020. Pristupljeno 27 September 2008. 
  17. ↑ Music (7 January 2009). „Kraftwerk's co-founder Florian Schneider leaves band”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala na datum 11 January 2022. Pristupljeno 7 December 2012. 
  18. ↑ Editorials leading article: "Nice Werk" Arhivirano 9 October 2017 na Wayback Machine-u. The Independent. 7 January 2009. Retrieved 8 August 2013
  19. ↑ Witter, Simon (Spring 2006). „Article”. Kraftwerk.technopop.com.br. Arhivirano iz originala na datum 12 April 2008. Pristupljeno 25 November 2009. 
  20. ↑ Kraftwerk denied festival appearance in China. The Guardian. 29 March 2013. Retrieved 8 August 2013
  21. ↑ „Special Report Kraftwerk At The Tour De France – Electronic Sound” (en-AU). Pristupljeno 2024-07-04. 
  22. ↑ „Kraftwerk and LCD Soundsystem among Grammy Awards 2018 winners”. Resident Advisor. Arhivirano iz originala na datum 8 October 2019. Pristupljeno 8 October 2019. 
  23. ↑ „Good evening, Kraftwerk / Guten Abend Kraftwerk, guten Abend Stuttgart!”. YouTube. Arhivirano iz originala na datum 21 April 2021. Pristupljeno 23 June 2021. 
  24. ↑ „Kraftwerk have been inducted into the Rock & Roll Hall Of Fame”. Mixmag. Pristupljeno 2024-07-04. 
  25. ↑ John Shepherd (8 July 2003). Continuum Encyclopedia of Popular Music of the World: VolumeII: Performance and Production. A&C Black. str. 268. ISBN 978-0-8264-6322-7. 
  26. ↑ Michaels, Sean (16 February 2012). „Kraftwerk announce residency at New York's Moma”. The Guardian. Pristupljeno 12 February 2018. 
  27. ↑ „House Roots”. 2021. Arhivirano iz originala na datum 3 February 2022. Pristupljeno 5 February 2022. 
  28. ↑ Raihala, Ross (6 October 2015). „Review: Kraftwerk rocks Northrop Auditorium, German-style”. Twin Cities. Pristupljeno 24 October 2016. 
  29. ↑ Stubbs, David (27 January 2013). „Ladies und Gentlemen, the future has arrived”. The Independent. Arhivirano iz originala na datum 25 October 2016. Pristupljeno 24 October 2016. 
  30. ↑ „D>Elektro – MATERIAL – Kraftwerk – Interview 11/76 – P. Alessandrini”. Thing.de. Arhivirano iz originala na datum 2 April 2013. Pristupljeno 14 December 2012. 
  31. ↑ Rogers, Jude (27 January 2013). „Why Kraftwerk are still the world's most influential band”. The Observer. Arhivirano iz originala na datum 2 September 2023. Pristupljeno 27 January 2013. 
  32. ↑ Martinson, Steven D.; Schulz, Renate A. (2008). Deutsch Als Fremdsprache. Peter Lang. str. 225. ISBN 978-3-03911-627-0. 
  33. ↑ Ankeny, Jason. Artist Biography by Jason Ankeny na sajtu AllMusic (en)
  34. ↑ Stubbs, David (27 January 2013). „Ladies und Gentlemen, the future has arrived”. The Independent. Arhivirano iz originala na datum 25 October 2016. Pristupljeno 24 October 2016. 
  35. ↑ Barr, Tim (1998). Kraftwerk: from Dusseldorf to the Future With Love. Ebury Press. ISBN 978-0-09-186490-3. 
  36. ↑ Schütte, Uwe (27 February 2020). Kraftwerk: Future Music from Germany. Penguin UK. ISBN 9780241320556. Arhivirano iz originala na datum 8 April 2023. Pristupljeno 29 April 2020. 
  37. ↑ Sperounes, Sandra (14 September 2015), „The man behind Kraftwerk's machines”, Edmon Journal, arhivirano iz originala na datum 11 February 2017, pristupljeno 28 October 2016 
  38. ↑ Monroe, Alexei (2005). Interrogation Machine: Laibach and NSK. Cambridge: The MIT Press. str. 212. ISBN 0-262-63315-9. 
  39. ↑ „Kraftwerk Vocoder (Barth / Leunig) sold: $12,500”. Sequencer.de. 25 June 2006. Arhivirano iz originala na datum 29 March 2012. Pristupljeno 14 December 2012. 
  40. ↑ 40,0 40,1 „Aktivitaet Online – Archive – General articles – Kling Klang: The Electronic Garden”. Aktivitaet-fanzine.com. Arhivirano iz originala na datum 12 March 2013. Pristupljeno 14 December 2012. 
  41. ↑ „'Tomorrow's world' (1976 TV performance)”. YouTube. 23 January 2008. Arhivirano iz originala na datum 30 October 2021. Pristupljeno 14 December 2012. 
  42. ↑ Flür, Wolfgang (2001). "Kraftwerk": I Was A Robot. Sanctuary Publishing. ISBN 978-1-86074-417-4.
  43. ↑ „Synthanorma Sequenzer – description by D. Matten”. Elektropolis.de. Arhivirano iz originala na datum 6 August 2010. Pristupljeno 14 December 2012. 
  44. ↑ Interview: The Future Is Virtual – Music Tech Talk With Fritz Hilpert, Sounds & Performance magazine, 2009
  45. ↑ „Top 100 Albums: Kraftwerk Trans-Europe-Express commented by Johnny Marr and Mark Radcliffe”. YouTube. 1 April 2007. Arhivirano iz originala na datum 29 June 2012. Pristupljeno 14 December 2012. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]
Kraftwerk na Wikimedijinoj ostavi
Izvor: https://sh.chped.com/w/index.php?title=Kraftwerk&oldid=41910414