Ово село је на административној линији са Косовом и Метохијом. У периоду од 1999. до 2001. године је ово село било у такозваној копненој зони безбедности, демилитаризованом појасу ширине 5 km. Поред спонтаног процеса старења и депопулације, настала безбедносна ситуација је изазвала да се преостали српски живаљ исели.[1]
Последњи становници села су били Љубица и Константин Алексић који су се одатле одселили 1999. године. Почетком јула 2013. Мирослав Обровић је подигао споменик селу.[2]